ВЕСТИ
БЕСКРАЈНА ПРИЧА 10
Тих година, на репертоару се налазило преко 20 комада, од којих је већина припадала домаћим писцима (Веселиновић, Глишић, Станковић и Нушић). Од иностраних аутора били су заступљени Гогољ, Молијер, Островски и Максим Горки. Из сезоне у сезону репертоар је употпуњаван комадима из традиционалног репертоара: „Зулумћар“ Светозара Ћоровића, „Поп Ћира и поп Спира“ Стевана Сремца, „Зла жена“ Јована Стерије Поповића, „Избирачица „ Косте Трифковића, „Др“ Бранислава Нушића, али и „Смрт мајке Југовића“ Иве Војновића, „Девојка без мираза“ Николаја Островског, а од савремених аутора „Заседе“ Расима Филиповића и „Мећава“ Пере Будака.БЕСКРАЈНА ПРИЧА 9
Градско позориште у Крушевцу успело је да у сезони четрдесет девете – педесете године у свом ангажману има 14 чланова одабраних углавном од аматера. Карактеристично је при томе да се Управа позориште није посебно ангажовала око придобијања професионалних глумаца из других театара по сваку цену, желећи да свој став јача постеперни и према актуелним потребама.БЕСКРАЈНА ПРИЧА 8
Прву генерацију чинили су они који су уметност подизали из аматерског и постратног искуства, постављајући темеље будућег професионалног ансамбла. Међу оснивачима били су Борисав Бора Михаиловић, први управник и редитељ, Момир Брадић, као кључни организатор и стуб институције, и глумци који су своје прве кораке начинили управо на овој сцени: Радмила Савићевић, тада Миленковић, Љубинка Бобић, Миодраг Петровић Чкаља, Властимир Ђуза Стојиљковић, Михајло Бата Паскаљевић, Милан Пузић и Олга Станисављевић. Многи од њих постали су носиоци српског глумишта, али у Крушевцу оставили свој први, најважнији траг.
Мај
