У ансамблу нису могли одмах да се помире са одлуком о престанку рада. Постојало је међу глумцима потајно веровање да ће, до пуноважности одлуке, да се мобилише јавност, а и представе својим дометима допринети да се продужи рад и у наредним годинама.

У наредне три године изведено је више премијерних наслова различитих писаца, домаћих и иностраних, од којих су се по квалитету издвојиле „Небески одред“ Ђорђа Лебовића и Александра Обреновића у режији Борјане Продановић и „Дрвеће умире усправно“Алехандра Касона у режији Душана Родића.

Све ове наде прекинуте су јер је у пролеће 1959. године озваничена ранија одлука о укидању позоришта.