Период у наредних 10 година, од 1959. до 1969. представља веома значајну етапу у историји Крушевачког позоришта. Након укидања тадашњег Градског народног позоришта 1959. године, професионална позоришна делатност је формално прекинута, али позоришни живот у граду није замро. Током ове деценије представе су организовали ик изводили КУД „Абрашевић“, Културно-пропагандни центар Среза Крушевац и Центар за…
За првих 13 сезона, Народно позориште Крушевац извело је 1 908 представа за око 680 000 гледалаца. Представе су игране у Крушевцу, Врњачкој Бањи, Александровцу, Варварину и другим местима Крушевачког округа. Позориште је имало и свој ансамбл који је учествовао у реализацији сценско-музичких програма. Прва премијера било је дело Валентина Катајева, „Родитељски дом“, у режији…
У ансамблу нису могли одмах да се помире са одлуком о престанку рада. Постојало је међу глумцима потајно веровање да ће, до пуноважности одлуке, да се мобилише јавност, а и представе својим дометима допринети да се продужи рад и у наредним годинама. У наредне три године изведено је више премијерних наслова различитих писаца, домаћих и…
Непосредно после охрабрујућих покушаја да се Позоришту удахне нова снага и отворе јасније перспективе, почетком јуна 1956. године, Савет за просвету и културу поднео је Народном одбору Крушевца свој предлог са образложењем да се, у оквиру новог друштвеног плана и буџета, донесе одлука о укидању позоришта. Како су, међутим, глумци били под годишњим уговором, закључено…
За сам јубилеј, десетогодишњицу постојања, изведена је премијера комада „Суђење Мери Даган“ Бајарда Вилера у режији Борјане Продановић. Представа је била у знаку игре Киће Ердељановић, која је тумачила насловну улогу, Боре Михаиловића и Драгоја Скрињика, којима је режија обезбедила реалистичан оквир, дискретно назначен ироничан однос и адекватну атмосферу.
Осмишљеном, али и опрезном, репертоарском политиком, позориште је успевало да издржи многа искушења, честе реорганизације и да са успехом обележи у пролеће педесет и шесте године двадесетог века десетогодишњицу рада. Том приликом с поносом су истицана имена свих заслужних уметника који су одржавали атмосферу. Посебно је указивано на: Олгу Станисављевић, Мирослава Петровића, Милана Пузића, Миодрага…
Тих година, на репертоару се налазило преко 20 комада, од којих је већина припадала домаћим писцима (Веселиновић, Глишић, Станковић и Нушић). Од иностраних аутора били су заступљени Гогољ, Молијер, Островски и Максим Горки. Из сезоне у сезону репертоар је употпуњаван комадима из традиционалног репертоара: „Зулумћар“ Светозара Ћоровића, „Поп Ћира и поп Спира“ Стевана Сремца, „Зла…
Градско позориште у Крушевцу успело је да у сезони четрдесет девете – педесете године у свом ангажману има 14 чланова одабраних углавном од аматера. Карактеристично је при томе да се Управа позориште није посебно ангажовала око придобијања професионалних глумаца из других театара по сваку цену, желећи да свој став јача постеперни и према актуелним потребама.
Прву генерацију чинили су они који су уметност подизали из аматерског и постратног искуства, постављајући темеље будућег професионалног ансамбла. Међу оснивачима били су Борисав Бора Михаиловић, први управник и редитељ, Момир Брадић, као кључни организатор и стуб институције, и глумци који су своје прве кораке начинили управо на овој сцени: Радмила Савићевић, тада Миленковић, Љубинка…
Крушевачко позориште угостиће у среду, 22. априла, позориште “Мадленијанум” из Београда. Насловну улогу у представи “Жанка” игра Јелица Сретеновић.