Tag: BESKRAJNA PRICA

Управник Момир Брадић 1976. одлази на нову дужност али се доласком Приможа Беблера на место сталног редитеља, одржавао се ниво позоришног рада. Беблер је проширио ансамбл новим професионалним глумцима и креативно сарађивао са крушевачким уметницима – писцем Иваном Пудлом, сликаром-сценографом Миодрагом Токовићем и музичким сарадником Јованом Бранковићем. У кратком крушевачком периоду свог редитељског ангажмана, Примож Беблер оставио је видљив, незаобилазан траг.

Поред сјајних драматизација и режија, Јован Бата Путник заслужан је и за формирање Мале сцене Крушевачког позоришта, као „смелије, авангардније, оне која ће да чини напоре ка новој физиономија Позоришта, оне која треба да васпитава укус публике за новим облицима у драматургији уистом, као и да редитељима омогућује истраживање и пројекте који трагају за новим уметничким путевима и изразима“. 

У развојној линији рада Крушевачког позоришта подстицајну улогу имале су Свечаности слободе на на јединственој сцени на отвореном на Слободишту. Представа „Јастра“, према тексту Драгославе Шаулић у режији Радомира Путника премијерно је изведена 1973. године. После спектакуларне „Јастре“ на Слободишту, Путнику су у Крушевцу била отворена врата за нове пројекте, што је он узвратио сјајним драматизацијама и режијама попут представа  према делима Достојевског„Хроника о Мармеладовима“ и „Њеточка Њезванова“, (апсолутни победник на Сусретима „Јоаким Вујић“ у Ужицу 1975. године). 

Седамдесете године 20. века биле су веома значајне за уметничко зрење младог ансамбла. Позориште тих година ангажује редитеље по вокацији као што су Градимир Мирковић, Александар Гловацки, Љуба Милошевић, Јован Путник и крајем седамдесетих Примож Беблер, који постаје стални редитељ и аутор новиh репертоарских идеја.   

Репертоар новооснованог професионалног позоришта у наредних неколико сезона обележен је завичајним уметницима. Као редитељи ту су Борисав Михаиловић, Власта Радовановић, редитељи и глумци Милан Пузић, Драгутин Добричанин и Михајло Викторовић, а између осталих, представе су рађене и према текстовима Ивана Пудла. Глумачком ансамблу придружује се и Томислав Трифуновић.

Са успоном града шездесетих и почетком седамдесетих година поново креће професионално позориште у Крушевцу. 24. јануара 1969. године, уписом у регистар Окружног суда у Крагујевцу обновљен је професионални статус позоришта под именом Крушевачко позориште, а за првог управника изабран је Момир Брадић.

Поред професионалних глумаца у представама су играли и бројни аматери, међу којима су били Мома Пајић, Петар Живковић, Вера Жујковић, Снежана Јовић, Бата Јевремовић.

Поводом Октобарских градских свечаности установљени су Позоришни дани у оквиру којих су крушевачкој публици представљали своја остварења завичајни глумци Миодраг Петровић Чкаља, Мирослав Петровић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Бата Паскаљевић, Милан Пузић, Олгица Станисављевић, Рада Савићевић, Зорица Стефановић, Мима Вуковић-Курић, Ташко Начић, Дара Стојиљковић, Сима Крстовић…