Фигино позориште било је једно од првих позоришних дружина у Крушевцу почетком 20. века. Основао га је Драгослав Васиљевић Фига (деда Зорана Симјановића), који је у граду окупио аматерске глумце и организовао представе за публику.
Ова дружина се сматра једним од првих организованих облика позоришног живота у Крушевцу пре настанка професионалног Крушевачко позоришта 1946. године.
Из техничких разлога представа “Превара” заказана за четвртак, 19. март, одлаже се за понедељак, 13. април.
Купљене карте важиће за нови термин или се могу вратити на билетарници позоришта.
Позоришни живот у Крушевцу почиње у другој половини 19. века, када аматерске представе изводе учитељи, чиновници и ученици у салама културних друштава.
На репертоару су била дела српских драмских писаца, посебно Стерије Поповића и Нушића.
Ова аматерска традиција и гостовања трупа из других градова створили су темељ за оснивање професионалног Крушевачког позоришта 1946. године.
Крушевачко позориште припрема нову представу под називом „Љубав у циркусу“, инспирисану делима нобеловца Иве Андрића, чија је премијера заказана за 29. март 2026. године, на дан када ова театарска кућа обележава велики јубилеј – 80 година од оснивања.
Представа је настала према мотивима из приповедака „Љубави“ и „Циркус“, али и кроз уметничко преплитање ликова, ситуација и мотива из других Андрићевих приповедака, као и из његовог чувеног романа „На Дрини ћуприја“. На тај начин, на сцени Крушевачког позоришта настаје јединствена позоришна прича која истражује Андрићев свет емоција, судбина и необичних сусрета.
Текст представе драматизовао је Небојша Брадић, један од најзначајнијих савремених српских позоришних стваралаца, док је сарадник на драматизацији Бранислав Недић. Њихов рад на овом пројекту представља прво извођење поменутих Андрићевих прича кроз савремени позоришни израз, у коме се љубав, судбина и чаролија циркуса преплићу у снажној сценској метафори.
„Толико је много речено о Андрићу, да је лако то поново рећи. Постоји читава парада клишеа о Андрићу и позоришту која указује на то да нема више ничег новог. Али, разлог што поново радимо на једном Андрићевом делу је да га откријемо, као по први пут и да се конфронтирамо са супротстављеним тврдњама, тада и сада. Не мислим да је довољно инсистирати на томе да је Андрић (попут Шекспира) држао огледало како би се у њему огледао његов свет. Позоришно извођење његових дела је позив на универзалну партиципацију у њима.“ – изјавио је Небојша Брадић поводом представе „Љубав у циркусу“
Кроз процес драматизације и сценског обликовања, ауторски тим покушава да споји различите Андрићеве светове – од интимних прича о љубави и чежњи до ширег друштвеног и историјског контекста који је обележио његово књижевно дело. Управо у том сусрету различитих ликова и судбина настаје позоришни простор у коме циркус постаје симбол живота, пролазности и вечите потраге за љубављу.
’’Некако је било логично да за велики јубилеј радимо представу по великом Андрићу, везујући причу за нашу чувену представу “Проклета авлија“. Исти аутори, су се нашли на истом задатку. У раду на делу “Љубав у циркусу ” било је потребно испратити огромну енергију и знање које је Небојша Брадић свакодневно уносио у будућу драму, снажно инспирисан вечитим Андрићевим делима. Од прошлог лета, па до ових мартовских дана, слагале су се сцене, ликови, мисли и судбине јунака, који су причали своје сличне, тужне, веселе, трагичне приче из живота, заувек везане за наше поднебље и карактере наших људи како некад, тако и сад.’’ – рекао је Бранислав Недић о представи.
Представа „Љубав у циркусу“ биће изведена у оквиру обележавања 80 година постојања Крушевачког позоришта, чиме ће овај пројекат имати посебно место у репертоару и историји ове институције. У ауторском тиму су: Небојша Брадић (редитељ, сценограф и избор музике), Марина Меденица (костимограф), Дијана Маројевић (сценски говор), Јован Ристић (драматург), Милан Манић (асистент циркуског покрета), Марија Ћирић (сликар извођач), Пaвле Панин (музички аранжман), Раде Стаменковић (дизајн светла).
У представи играју: Наташа Марковић, Никола Цветковић, Бојан Вељовић, Небојша Вранић, Дејан Тончић, Ема Петровић, Никола Ракић, Биљана Николић, Маша Мишић, Филип Милићевић, Иван Ћирић, Иван Благојевић, Стеван Здравић и Предраг Миленковић
Премијера је заказана за 29. март, док ће публика имати прилику да представу погледа и на претпремијери 28. марта, као и на првој репризи 30. марта на сцени Крушевачког позоришта.
Почетак рада на новој представи према Андрићевим приповеткама у режији Небојше Брадића.
У среду, 4. фебруара у 20:00 часова премијерно ће бити изведена представа “Тако је морало бити”, према тексту Бранислава Нушића, у режији Снежане Удицки.
Претпремијера 3., прва реприза 5. фебруара.
Добродошли!!!
Дана 16. 01. 2026. Управни одбор Крушевачког позоришта је донео Одлуку да се затаражи сагласност Оснивача о расписивању конкурса за избор директора. Градско веће града Крушевца је 19. 01. 2026, донело решење којим се даје сагласност да се објави оглас о расписивању јавног конкурса за избор директора Крушевачког позоришта.
У прилогу тект Огласа
18. Ревијални фестивал представа за децу КРУШКА 26. почиње сутра, 10. јануара, извођењем представе „Царев заточник“ Крушевачког позоришта и трајаће до 16. јануара. Све представе биће игране у два термина – од 17:00 и 19:00 часова.
Фестивала почињемо отварањем ретроспективне изложбе поводом обележавања пунолетства, 18 година постојања, у 17:00 часова у фоајеу Позоришта.
Жири 13. Фестивала првоизведених представа у Алексинцу у саставу: Милош Крстовић – глумац, председник, Мирослав Радоњић – театролог и Миливоје Млађеновић – театролог, чланови, једногласном одлуком доделио је награду за најбољу представу КРУШЕВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ за представу МАТИ, као и награду за најбољу режију представе МАТИ, текст Светлане Слапшак, продукција Крушевачког позоришта, Марку Торлаковићу.
У образложењу је, између осталог, речено да је поступак Марка Торлаковића комплексан, инвентиван, надасве маштовит, којим је успео да све елементе неконвенционалне драме Светлане Слапшак уједини у узбудљиво, интригантно и дубоко емотивно позоришно остварење.
Визуелно раскошна и експресивна повест, која преиспитује судбину целокупног народа, државе али и породице испричане из женске перспективе у критичком дијалогу са данашњицом, уздиже се до велике метафоре о вековном страдању на балканским просторима.