Тих година, на репертоару се налазило преко 20 комада, од којих је већина припадала домаћим писцима (Веселиновић, Глишић, Станковић и Нушић). Од иностраних аутора били су заступљени Гогољ, Молијер, Островски и Максим Горки. Из сезоне у сезону репертоар је употпуњаван комадима из традиционалног репертоара: „Зулумћар“ Светозара Ћоровића, „Поп Ћира и поп Спира“ Стевана Сремца, „Зла…
Градско позориште у Крушевцу успело је да у сезони четрдесет девете – педесете године у свом ангажману има 14 чланова одабраних углавном од аматера. Карактеристично је при томе да се Управа позориште није посебно ангажовала око придобијања професионалних глумаца из других театара по сваку цену, желећи да свој став јача постеперни и према актуелним потребама.
Прву генерацију чинили су они који су уметност подизали из аматерског и постратног искуства, постављајући темеље будућег професионалног ансамбла. Међу оснивачима били су Борисав Бора Михаиловић, први управник и редитељ, Момир Брадић, као кључни организатор и стуб институције, и глумци који су своје прве кораке начинили управо на овој сцени: Радмила Савићевић, тада Миленковић, Љубинка…
Крушевачко позориште угостиће у среду, 22. априла, позориште “Мадленијанум” из Београда. Насловну улогу у представи “Жанка” игра Јелица Сретеновић.
Прве представе након оснивања Крушевачког позоришта биле су у складу са тадашњим репертоаром послератних српских и југословенских театара – комбинација домаћих класика, савремених драма и идеолошки обојених комада. Ансамбл је био мали, често су играли и полупрофесионални глумци, док је циљ био да се публика навикне на позориште и развије културни живот града. Прва премијера…
Професионално позориште у Крушевцу основано је 29. марта1946. године, у послератним годинама када је жеља за речју и сценом била јача од свих материјалних брига. Под именом Народно позориште Крушевац, ова институција није настала из административне одлуке, већ из дубоке унутрашње потребе града који је одувек живео за игру, за причу и за сусрет публике…
Током Другог светског рата позоришни живот у Крушевцу био је готово угашен. Окупација, репресија и страх онемогућили су развој културе, па су се дешавања свела на ретке и контролисане аматерске наступе. Обнова позоришног живота почиње тек након ослобођења 1944/45. године.
У недељу, 29. марта, у 20:00 сати премијерно биће изведена представа Ива Андрића “Љубав у циркусу” у драматизацији и режији Небојше Брадића, којом почиње обележавање јубилеја – 80 година постојања Крушевачког позоришта. Пре тога (истог дана у 19:00 часова) биће отворена изложба “Бескрајна прича”, урађена у сарадњи са Музејом позоришне уметности Србије, коју потписује Биљана…
Позоришни живот у Крушевцу између два светска рата био је врло жив. Позоришне представе биле су важни културни догађаји и места окупљања грађанства, а често су имале и хуманитарни карактер. Развијала се публика и интересовање за уметност , што је касније омогућило оснивање професионалног позоришта.