ЦАРЕВ ЗАТОЧНИК

Кажу да је за живот представе једна од важнијих ствари њен наслов. Када чујете или прочитате ЦАРЕВ ЗАТОЧНИК , прво ћете помислити је да је у питању нека грешка. Да је главни лик приче у ствари ЗАТОЧЕНИК затворен у царској тамници, али се једно слободољубиво Е провукло кроз решетке и побегло из наслова бајке. Можда ћете смислити неки други, мање бајковит разлог, али свакако нећете посумњати да је ЗАТОЧНИК у ствари витез који ће уместо Цара изаћи на двобој са непријатељем. И то не било каквим непријатељем, већ са једним безобразним ЏИНОМ , који је из чисте забаве решио да терорише срећну земљу Цара ПТРПТРПТИСЛАВА ШЕСТОГ, који и овако има нерешив проблем, како да уда своју јогунасту кћерку ЈЕВДОКИЈУ.
И ова прича би можда била подједнако занимљива као и све друге приче које почињу са „Био једном један цар“....али оно што је разликује од других је пре свега заборављени језик наших чукундедова и аскурнђела. Њега је у свом комаду оживео Миша Станисављевић, а ми смо га са љубаљвљу пригрлили и са радошћу га са вама делимо . Тим заборављеним речима, које чувају колективно памћење нашег народа, испричаћемо вам епску причу о једном Митру, сељаку и земљоделцу, који је решио да на мегдану победи колосалног Џина, како би поново била слободна његова славна дедовина.
Ову позоришну причу/коју причам двадесет и пет година након дипломске представе коју сам режирао на сцени Крушевачког позоришта/ посветио сам сећању на све знане и незнане јунака нашег народа, захвалан јер могу да је испричам у свом родном граду над којим поносно стражари неумрли Бошко Југовић.
ДУЖНОСТ ЈЕ СВАКОГ ЧОВЕКА
ДА СЕ БОРИ
ПРОТИВ ЧУДОВИШТА И НЕМАНИ ЗЛИХ,
А ЗА НАГРАДУ ЋЕ ,МОЖДА ,
ПЕВАЧ НЕКИ БЕДНИ,
О ТОМЕ ИСПЕВАТИ
КОЈИ СТИХ....
Миодраг Станисављевић