О ПРЕДСТАВИ
Ова представа је настала као последица интроспекције ауторског тима и глумаца. Сагледали смо старе, познате образце живота, односа, понашања у новим околностима које су нас задесиле. Нова ситуација изазвана пандемијом може се посматрати као криза али и као шанса. Кризна ситуација у позоришту и драми најчешће је највећи потенцијал представе јер криза захтева напор, превазилажење, трагање за решењима, одлуке, промене и борбу. У кризној ситуацији непогрешиво откривамо ко је ко, у њој се лик разоткрива, отвара и гради, на сцени као и у животу. У овој представи ликови на сцени саткани су од фрагмената наших прича, искустава, осећања. Уградили смо неки део себе, наших односа, ситуација, дијагноза, ограничења, жеља или страхова. После дуго времена, у овој режији бавила сам се свакодневицом и интимом, ту нема историјских ликова или историјских и политичких преврата или филозофских питања, овде се лична и друштвена драма догађа док се спремамо да кренемо од куће на посао. А ако је тај посао у болници, отварају се бројна етичка питања али и веома сложен однос према болести, међуљудским професионалним и интимним односима. Бавили смо се односима који су оболели и на неки начин су се заглавили, испразнили, уморили. Као и односима који су утемељени на неправди. Болест је често последица неразрешених траума и проблема, некоме излаз, а неком оружје и средство манипулације. У средишту приче је Милена, главна медицинска сестра са одељења за ортопдеију и њен муж, затим шеф на послу и пацијент кога упознаје у болници. Е сад, да ли су то баш ти ликови или смо то ми или су то глумци на сцени? Чије снове они сањају и да ли су ти снови њихова прибежишта или наши тајни светови? Тешко би било разјаснити и поставити тачне границе и дијагнозе јер када се ради о љубави, ту нема праве дијагнозе, вакцине или лека.
ПОДЕЛА
