О ПРЕДСТАВИ
„ПЛЕН“ британског писца Џоа Ортон је безобразан текст – смешно безобразан и безобразно смешан. Ортоновски свет истовремено је шашав и суров, наиван и бруталан, крут и анархичан. Изврћући малограђански морал као џентлменску рукавицу, Ортон нас суочава са његовим наличјем: беспоштедним материјализмом, безумним комформизмом, слепом покорношћу, апсурдним ауторитетима, плишаним садизмом. Али Ортон није „друштвено ангажавани писац“ – он не заузима супериорну позицију у односу на свог гледаоца, не упада у замку морализације. Његова критика није придика, пре - намештаљка. Он се свом гледаоцу подсмева, истовремено желећи и да му се допадне. Што је најважније, овај мајстор сценске анархије се пишући јако, јако добро забавља. Са Ортоном се смејемо сирово и дрско, испрва стидљиво, јер знамо да се смејемо стварима које иначе држимо за озбиљне; али ношен убрзавајућим ритмом апсурда, наш смех постаје бестидан као и сам Ортон.
Крушевачко позориште богато је хумористичком традицијом и ансамблом који из ове богате традиције може да извуче управо оне боје неопходне да, понекад сувопаран, британски хумор учини живим и пријемчивим.
Марија Барнa- Липковски
ПОДЕЛА
